🏝️ Krčedinska ada: divlje ostrvo naspram sela
Preko puta Krčedina leži jedna od najvećih dunavskih ada — devet kvadratnih kilometara vrbaka, pašnjaka i rukavaca, sa slobodnim konjima, retkim pticama i mrestilištem šarana. Vodič kroz prirodu, prelaz čamcem, ribolov i kupanje.
Devet kvadratnih kilometara slobode
Kada s krčedinske obale pogledate preko vode, ono zeleno prostranstvo nasuprot nije druga obala — to je ostrvo. Krčedinska ada nastala je pomeranjem toka Dunava na jug, kada je reka presekla svoj meandar i odvojila komad zemlje. Danas ima oko 8,8 kvadratnih kilometara i oko deset kilometara obale, što je stavlja među najveće dunavske ade između ušća Drave i ušća Tise.
Ada administrativno pripada opštini Inđija, a prirodno je deo Specijalnog rezervata prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit“. To je nebranjeni, plavni deo Dunava: reka ovde još radi po svome, pa se pejzaž menja iz sezone u sezonu — od suvih pašnjaka do vode koja pokrije velike delove ostrva.
Konji, magarci i podolska goveda
Najpoznatiji stanovnici ade nisu ljudi. Na plavnim pašnjacima godinama slobodno žive konji, balkanski magarci, podolska goveda, mangulice, ovce, a uz stada su i pulini. Stoku tu drže stočari iz Krčedina, Kovilja, Beške i Gardinovaca, a hladovinu životinjama prave vrbe stare i do dvesta godina — koliko, kažu stočari, traje i tradicija napasanja na adi.
Susret s krdom konja na otvorenom pašnjaku ostavlja bez teksta. Važno je znati da to nisu ukrasne životinje nego stoka na ispaši: gleda se izdaleka, bez hranjenja, bez trčanja za fotografijom.
Raj za ptice
Koviljsko-petrovaradinski rit proglašen je za međunarodno značajno stanište ptica (IBA) još 1989. godine, a to područje od 5.500 hektara obuhvata i Krčedinsku i Ločku adu. Upravo je Krčedinska ada, sa svojim očuvanim plavnim pašnjacima i depresijama, posebno važna za migraciju ptica.
U rezervatu je zabeleženo 172 vrste ptica, od kojih 103 imaju status prirodne retkosti. Međunarodni značaj mu daju crna roda, sa procenjenih osam do deset gnezdećih parova, i orao belorepan, sa dva para — najveći evropski orao, raspona krila i preko dva metra. Ako u letu preko vode vidite „široku dasku“ koja jedri bez zamaha krila, to je verovatno on.
Ribe: mrestilište kakvih je malo
Ribolovcima ada je poznata po nečem drugom. Voda koja plavi priobalje i okolne rukavce stvara idealne uslove za polaganje ikre, pa se priobalje ade smatra jednim od najvećih mrestilišta šarana u Evropi. Osim šarana, tu se love i štuka i babuška.
Pravilo je jednostavno: dozvola, poštovanje mera zaštite u rezervatu i mir. Mrest je najosetljiviji period godine i tada se najviše ceni ribolovac koji zna kada da ne baci udicu.
“Dok pašnjaci u Srbiji nestaju, jedan opstaje”
— i to na rečnom ostrvu.
Kako se prelazi i gde se kupa
Ostrvo je slobodno za posete. Ako imate svoj čamac, možete prići bez najave; ako nemate, prevoz se traži kod lokalnih čamdžija, a poznata je i opcija iz restorana „Sidro“ kod mosta u Beški — plovidba do ade traje oko dvadeset minuta. Ulaz se ne naplaćuje. Rezervat organizuje i vožnje čamcem uz pratnju čuvarske službe, što je najbolji način za one koji hoće da zaista vide ptice.
Za kupanje, najsigurnija i najlakša opcija ostaje krčedinska plaža na kopnu: peskovita, plitka na ulazu, s domaćom atmosferom. Dunav oko ade ima jaku struju i nepredvidive rukavce — tu se ne pliva „preko“, tu se ide čamcem.
Najbolje doba za posetu je od maja do septembra, uz jutro ili predvečerje za ptice. Poneti: vodu, suncebranu kapu, sredstvo protiv komaraca i vreću za sopstveno smeće. Ada nema kafić, nema koš za otpad i nema signal na svakom koraku — i baš zato vredi.